Kazaljka temperature se odjednom podigne ka crvenom polju, zasvetli lampica, a ispod haube počne da izlazi para. Pregrevanje motora je jedan od kvarova koji mogu vrlo brzo da postanu veoma skupi, ako vozač ne reaguje pravilno. Najčešće se dešava leti, u gradskoj gužvi, na dugim usponima ili pri vožnji sa prikolicom, ali može da se desi i zimi. Nastavak vožnje sa pregrejanim motorom može da uništi glavu motora, dihtung, pa i ceo motor. U nastavku objašnjavamo kako da prepoznate pregrevanje, šta da uradite odmah i koji su najčešći uzroci.
Najjasniji znak je kazaljka temperature koja prelazi u crveno polje ili crvena lampica sa simbolom termometra. Kod mnogih vozila normalna radna temperatura je oko 90 stepeni, a kazaljka stoji na sredini skale, pa svako neuobičajeno penjanje treba shvatiti ozbiljno. Para ili dim ispod haube, sladak miris antifriza i klokotanje u rashladnom sistemu takođe ukazuju na pregrevanje. Ponekad grejanje u kabini odjednom počne da duva hladan vazduh, što znači da u sistemu nema dovoljno tečnosti. Kod nekih vozila motor ulazi u zaštitni režim i gubi snagu kako bi se sprečio veći kvar.
Prvi potez je da isključite klimu, jer ona dodatno opterećuje motor i hladnjak. Zatim uključite grejanje na najtopliji režim i ventilator na maksimum, jer grejač kabine odvodi deo toplote iz motora. Ako temperatura i dalje raste, zaustavite se na prvom bezbednom mestu, uključite sva četiri migavca i ugasite motor. Nastavak vožnje, čak i nekoliko kilometara do najbližeg sela ili pumpe, može da napravi štetu koja košta mnogo više od šlepanja. Ako ste u gužvi i ne možete odmah da stanete, izbegavajte nagla ubrzanja i održavajte što veći razmak.
Rashladni sistem radi pod pritiskom, a tečnost u njemu može da bude na temperaturi iznad 100 stepeni. Kada se na toplom motoru otvori čep ekspanzione posude ili hladnjaka, pritisak naglo izbacuje vrelu tečnost i paru, koji mogu da izazovu teške opekotine lica i ruku. Zato se čep otvara tek kada se motor potpuno ohladi, što najčešće traje od 30 minuta do sat vremena. I tada se otvara polako, preko krpe, uz postepeno ispuštanje pritiska. Haubu je dobro otvoriti da bi se motor brže hladio, ali ne treba se naginjati nad vrele delove.
Kada se motor ohladi, proverite nivo tečnosti u ekspanzionoj posudi, providnom plastičnom rezervoaru sa oznakama minimum i maksimum. Ako je nivo ispod minimuma, doliva se odgovarajuća rashladna tečnost, antifriz koji preporučuje proizvođač vozila. U hitnom slučaju, kada nemate antifriz, može se doliti i obična voda, kako biste stigli do servisa, ali to razblažuje mešavinu i smanjuje zaštitu od smrzavanja i korozije. Hladna voda se nikada ne sipa u vreo motor, jer nagla promena temperature može da napukne glavu ili blok motora. Ako tečnost brzo nestaje posle dolivanja, sistem negde curi i vožnju ne treba nastavljati.
Najčešći uzrok je nedovoljno rashladne tečnosti, zbog curenja na crevima, hladnjaku, pumpi za vodu ili spojevima. Drugi čest uzrok je neispravan termostat, koji ostane zatvoren i ne pušta tečnost u hladnjak. Kvar ventilatora hladnjaka, njegovog releja, osigurača ili senzora dovodi do pregrevanja u gužvi i pri sporoj vožnji, dok na otvorenom putu problem često nije vidljiv. Zapušen hladnjak, spolja od prašine, insekata i lišća ili iznutra od kamenca, slabije odvodi toplotu. Istrošena pumpa za vodu i pukao kaiš pumpe takođe zaustavljaju cirkulaciju tečnosti.
Jedna od najtežih posledica pregrevanja je pregoreo dihtung glave motora. Tada rashladna tečnost ulazi u cilindre ili se meša sa uljem, a izduvni gasovi ulaze u rashladni sistem. Znaci su beli dim iz auspuha sa slatkastim mirisom, mehurići u ekspanzionoj posudi, gubitak tečnosti bez vidljivog curenja i ulje koje na čepu izgleda kao bela, kremasta masa. Motor tada često radi neravnomerno i gubi snagu. Vožnja sa ovim kvarom brzo dovodi do oštećenja glave i ležajeva, pa vozilo treba šlepati do servisa.
Leti su motori izloženi najvećem opterećenju. U gradskoj gužvi vozilo stoji ili se sporo kreće, pa kroz hladnjak ne prolazi dovoljno vazduha, a sve zavisi od ventilatora. Na dugim usponima i pri vožnji sa prikolicom ili punim prtljagom motor radi pod velikim opterećenjem, a klima dodatno podiže temperaturu. U takvim uslovima treba češće pogledati kazaljku temperature i, ako počne da raste, isključiti klimu i smanjiti opterećenje. Pre letnjeg putovanja na more ili planinu dobro je proveriti rashladni sistem, jer se kvar najčešće pojavi baš na dugom putu.
Pregrevanje zimi zvuči neobično, ali se dešava. Ako je u sistemu sipana voda umesto antifriza, može da se zamrzne i zapuši creva ili hladnjak, pa tečnost ne cirkuliše i motor se pregreva, a hladnjak može i da pukne. Neispravan termostat i pumpa za vodu otkazuju bez obzira na godišnje doba. Zimi se kvar često primeti tek kada grejanje prestane da greje ili kada se ispod haube pojavi para. Zato je važno da rashladna tečnost ima odgovarajuću zaštitu od smrzavanja, koja se proverava jednostavnim meračem u servisu.
Najbolja zaštita je redovna provera nivoa rashladne tečnosti, jednom mesečno i pre dužeg puta, dok je motor hladan. Antifriz se menja prema preporuci proizvođača, najčešće na svake dve do pet godina, jer vremenom gubi zaštitna svojstva. Dobro je povremeno pogledati creva i spojeve, da li su napukla, omekšala ili imaju tragove curenja. Pri servisu treba proveriti rad ventilatora hladnjaka i čistoću hladnjaka sa spoljne strane. Svaki neobičan skok temperature, čak i kada se kazaljka posle vrati na normalu, znak je da sistem treba proveriti.
Vozilo ne treba voziti ako se temperatura ponovo penje posle dolivanja tečnosti, ako tečnost curi, ako ispod haube izlazi mnogo pare ili iz auspuha beli dim. Isto važi kada motor izgubi snagu, lupka ili se ugasi posle pregrevanja. U takvim situacijama svaki dodatni kilometar može da pretvori popravku termostata ili creva u zamenu motora. Najsigurnije rešenje je pozvati šlep službu i prevesti vozilo do servisa, naročito kada se kvar dogodi na autoputu ili daleko od kuće. Cena šlepanja je gotovo uvek mnogo manja od cene popravke motora koji je vožen pregrejan.