Šlepanje vozila deluje kao jednostavna stvar, zakači se auto i odvuče do servisa. Ali kod vozila sa automatskim menjačem ta naizgled bezazlena radnja može da napravi ozbiljnu i skupu štetu, ako se uradi pogrešno. Mnogi vozači ne znaju da se automatik ne sme šlepati na sve četiri točka na klasičan način, i upravo zbog toga svake godine dolazi do nepotrebnih kvarova menjača. U ovom tekstu objašnjavamo zašto je šlepanje automatika osetljivo, koja je razlika u odnosu na manuelni menjač, i kako se automatik pravilno i bezbedno prevozi.
Da bismo razumeli zašto automatik ne sme na sve četiri, treba znati kako se automatski menjač podmazuje. Kod ručnog, manuelnog menjača, podmazivanje delova je jednostavnije, pa se takvo vozilo, kada je u leru, uz određene uslove može kraće vući sa svim točkovima na putu. Kod automatskog menjača situacija je bitno drugačija, jer se njegovi unutrašnji delovi podmazuju uljem koje raspoređuje pumpa, a ta pumpa radi samo kada je motor upaljen.
Kada se automatik vuče sa upaljenim, odnosno okretanim pogonskim točkovima dok je motor ugašen, menjač se okreće, ali se ne podmazuje, jer pumpa ne radi. To znači da se osetljivi delovi menjača kreću bez dovoljno ulja, pa se pregrevaju i troše, a u ozbiljnijim slučajevima dolazi i do trajnog oštećenja menjača. Upravo zato je pogrešno šlepanje automatika jedan od najčešćih uzroka nepotrebnih, a vrlo skupih kvarova.
Šteta koja nastaje pogrešnim šlepanjem automatika nije sitnica, jer je automatski menjač jedan od najskupljih sklopova u vozilu. Ono što je vozač hteo da uštedi vukući auto na brzinu i na pogrešan način, lako se pretvori u popravku ili zamenu menjača koja košta višestruko više od pravilnog prevoza vozila.
Podmuklost ovog problema je u tome što se šteta ne vidi odmah, jer menjač ne otkaže na licu mesta, već se ošteti postepeno, pa se kvar ispolji tek kasnije. Zbog toga mnogi ni ne povežu kasniji kvar menjača sa jednim pogrešnim šlepanjem od pre nekoliko nedelja. Upravo zato je kod automatika najsigurnije ne rizikovati, već ga prevesti na način koji u potpunosti isključuje bilo kakvo oštećenje.
Najsigurniji i pravilan način da se preveze vozilo sa automatskim menjačem jeste prevoz na šlep platformi, odnosno pauk vozilu sa ravnom platformom, gde vozilo stoji sa sva četiri točka na platformi, potpuno odvojeno od puta. Na taj način se menjač uopšte ne okreće tokom transporta, pa nema ni trenja ni pregrevanja, i vozilo stiže do servisa potpuno bezbedno, bez ikakvog rizika po menjač.
Postoji i varijanta prevoza kod koje se vozilo delimično podigne, ali je i tada ključno da pogonski točkovi budu podignuti sa zemlje, kako se menjač ne bi okretao. Koji je pogon u pitanju, prednji, zadnji ili na sve četiri, određuje koji točkovi moraju biti podignuti, i to je upravo razlog zašto ovakav prevoz treba prepustiti stručnjacima. Iskusna šlep služba zna da prepozna tip vozila i menjača i da izabere način prevoza koji ga neće oštetiti. Za vozila sa pogonom na sve četiri točka, kao i za većinu automatika, platforma je gotovo uvek najsigurniji izbor.
Ako vam se pokvari vozilo sa automatskim menjačem, najvažnije je da ne dozvolite da se auto vuče na sajli ili rudi sa svim točkovima na putu, ma koliko to delovalo kao brzo rešenje. Kada zovete pomoć na putu, obavezno naglasite da je vozilo automatik, i po mogućstvu recite koji pogon ima, kako bi šlep služba došla sa odgovarajućim vozilom, po pravilu sa platformom.
Ta jedna rečenica pri pozivu može da vam uštedi veliki trošak, jer omogućava da ekipa unapred zna kako da vaše vozilo preveze bezbedno. Dobra šlep služba će i sama pitati o kakvom se vozilu radi, ali je najbolje da tu informaciju date odmah. Ukratko, kod automatika se ne improvizuje, već se čeka pravo vozilo za prevoz, jer je to jedini način da menjač ostane neoštećen.